prof. dr. Sima Avramović

Glavna       |       Bibliografija       |       Studentski kutak       |       Rhetorike techne       |       Foto galerija       |       ENGLISH

Rhetorike techne – glavna stranica       |       Sadržaj (pdf)       |       Reč unapred

Retorika, besedništvo i javni nastup       |       Pouke iz istorije retorike i besedništva       |       Beseda, besednik i slušaoci

Političko besedništvo       |       Sudsko besedništvo       |       Govor za medije

Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup

Retorika, besedništvo i javni nastup

 

Retorika je opšta teorija proze

(Jovan Sterija Popović)

U početku beše Reč...

In principio erat Verbum...

Εν αρχη υπηρχεν ο Λογος...

               Reč, rečitost, govor, beseda, retorika, besedništvo, elokvencija, oratorstvo... Koliko li još pojmova pokušava da opiše jednu od najčudesnijih ljudskih osobina i delatnosti, onu po kojoj se čovek razlikuje od svih drugih vrsta? Božanski dar da mogu međusobno da se sporazumevaju pomoću reči ili, kako bi se danas modernije reklo – da verbalno komuniciraju, od vajkada je jedan broj ljudi prihvatao kao poklon s neba, kao vazduh ili vodu, i njime se koristio u izvornom obliku, dok su drugi vodili računa o tome kako da upotrebljavaju tu dragocenu sposobnost i moć.

                Postoji li melodija slađa od dobro usklađenog govora? Koja je pesma bolje uobličena od umetnički oblikovane rečenice? Koji je to glumac, koji oponaša stvarnost, zabavniji od govornika koji se hvata u koštac sa stvarnim slučajevima?“, pitao se Ciceron. „Ko može elokventnije od govornika podsticati na vrlinu, ko oštrije odvraćati od poroka, ko žešće koriti zlotvore, ko lepše hvaliti dobre? Čiji napad može snažnije slomiti pohlepu, čija uteha može nežnije utišati bol?“. Ali, da bi se tako nešto postiglo, potrebni su i nadarenost i rad. Oni koji su prirodno obdareni krasnorečjem često se oslanjaju samo na svoj talenat. I, naravno, greše. Kao kada neko troši svoje bogatstvo uludo. Srećom, besedništvo mnogi razumeju kao veštinu i umetnost, svesni da su, bez obzira na postojanje talenta, neophodna dodatna ulaganja da bi se na pravi način ovladalo govorničkom veštinom.

               Zato su se među prvim udžbenicima u istoriji čovečanstva našli baš priručnici besedništva: brojni grčki pisci su sastavljali dela pod nazivom Rhetorike techne (veština besedništva), a o nekima od njih se sačuvalo prilično podataka. Tako je već sa zorom obrazovanog čovečanstva, kako ponekad nazivaju grčku civilizaciju, sazrevala misao da dobar govor treba da se oslanja na određene principe i pouke koje se mogu učiti i naučiti. Iz tih razloga se već u grčkom jeziku rečnik obogaćuje novim terminima. Pored onih koji su označavali prirodno besedništvo, besedničku praksu, krasnorečje, veštinu ubeđivanja pomoću reči, rečitost i besednika, nešto kasnije izrasta i reč retorika (rhetorike). Iako se prvenstveno odnosi na  disciplinu koja podučava pravilima leporečja - teoriju besedništva, ona postepeno preuzima i šire značenje, pa je neko doživljava kao sinonim za niz drugih, već pomenutih pojmova. Ove razlike se donekle reflektuju i u pojedinim definicijama.

               Besedništvo je za najveće rimske autoritete u ovoj oblasti, Cicerona i Kvintilijana, bilo Ars bene dicendi – veština (umetnost) dobrog govora. Za Koraksa, grčkog učitelja besedništva i prvog poznatog pisca Rhetorike techne, ono je „sredstvo uveravanja rečima“, a istu ideju su Rimljani izrazili kao Ars persuadendi – veština ubeđivanja. Čuveni sofista Gorgija, i mnogi za njim, su dobrog besednika određivali kao nekoga ko „vodi duše rečima“, ili „psihagoga“, kako će kasnije govoriti Platon i Ciceron. Za Aristotela je retorika učiteljica uveravanja i nagovaranja, sredstvo za iznalaženje uverljivog u svakom datom slučaju. Pored ovih definicija koje su osmislili antički autoriteti, a koje su u osnovi do danas ostale neprevaziđene, i niz drugih mudrih ljudi je izrekao još mnogo lepih i zanimljivih opaski:

               Rečitost je poezija proze (američki pesnik Vilijam Brajant).

               Rečitost je slikovito izražavanje misli (Blez Paskal).      

               Najdublje su  lepote i istine rečene uvek u nekoliko reči (Jovan Dučić).

               Retorika je moćni instrument obmane (Džon Lok).

               Viva vox docet – živa reč uči.        

               Rečitost je i mač i štit (Miloš Đurić).

               Prava i blagovremena reč može menjati sudbinu (Slobodan Selenić).

               Retorika je jezik obučen u odelo.

               Cilj govorništva je trojak: da se osvoje srca, da se pouči i  da se gane (Ciceron).

               Retorika je opšta teorija proze (Jovan Sterija Popović).

              Zadatak i dužnost retorike je da primenjuje razum na maštu kako bi pokretala volju (Fransis Bekon).

               Retorika je Afroditina ćerka koja vara smrtnike (Sapfo).

               Retorika je veština prilagođavanja ideja ljudima i ljudi idejama.

               Retorika je veština prilagođavanja ideja ljudima i ljudi idejama.

 

Sva prava zadržana, Sima Avramović, 2013.                                Uređuje: Viktor Milosavljević (alan.watson@ius.bg.ac.rs)