Glavna | Bibliografija | Studentski kutak | Rhetorike techne | Foto galerija | ENGLISH
Rhetorike techne – glavna stranica | Sadržaj (pdf) | Reč unapred Retorika, besedništvo i javni nastup | Pouke iz istorije retorike i besedništva | Beseda, besednik i slušaoci Političko besedništvo | Sudsko besedništvo | Govor za medije
Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup Reč unapred Ako želiš da dete živi sa bogovima, podučavaj ga filozofiji, a ako želiš da živi sa ljudima, podučavaj ga retorici (Sokratov učenik Antisten, fragm. 173) Ova knjiga je plod dugogodišnjeg razvijanja predmeta Retorika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, brojnih predavanja, kurseva, seminara i treninga koje je autor proteklih decenija vodio u različitim gradovima, u raznim povodima i za šaroliku publiku – od srednjoškolaca do sudija i vrhunskih menadžera, od studenata do članova glavnih odbora pojedinih političkih stranaka, od profesora retorike do polaznika bez obimnih prethodnih znanja. U knjizi se reflektuje i nagomilano iskustvo, sticano godinama tokom priprema studenata prava za takmičenje u besedništvu, kao i u radu Centra za besedništvo Institutio oratoria pri Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rhetorike techne predstavlja organsku nadogradnju na udžbenik Ars rhetorica – veština besedništva, koji je iznikao iz plodne saradnje koju sam dugo ostvarivao sa prof. dr Obrad Stanojevićem, između ostalog i osnivajući pomenuti Centar za besedništvo. Nastojali smo da na različite načine, zajedničkim naporima, afirmišemo retoriku i besedništvo, u vremenu kada su i društvene okolnosti išle na ruku obnavljanju interesovanja za lep, pravilan i uverljiv govor. U tim nastojanjima zajednički smo pripremili i objavili pomenuti udžbenik 2001. godine, koji je ubrzo dobio nagradu kao knjiga godine izdavača (Službeni list SRJ). Pošto je ceo tiraž ubrzo bio rasprodat, 2003. godine smo, uz izvesne dopune, objavili drugo izdanje ove knjige, čiji je ponovljeni tiraž takođe bio brzo iscrpen. Delovi tog udžbenika, oni čiji sam bio autor, preuzeti su sa jednim brojem izmena. Potpuno su nove uvodne teme i celokupni prvi deo, deo o rimskoj retorici, odeljci o osobinama govornika i auditorijuma, sudskom i političkom besedništvu, kao i govor za medije. Osim toga, izbor beseda na kraju knjige sadrži jedan broj novih govora u odnosu na Ars rhetorica, dok su neki drugi izostavljeni. Mada je Ars rhetorica bila delo dva pisca, ona je činila prilično koherentnu celinu. Ipak, postojala su izvesna teorijska razmimoilaženja (poput dileme da li su retorika i besedništvo sinonimi ili različiti pojmovi), kao i izvesne koncepcijske razlike (stepen poželjnog uticaja public speaking orijentacije pa, shodno tome, i upotrebe engleske terminologije). Zato smo doneli odluku da svaki autor nastavi svojim putem, uz uverenje da u našoj nebogatoj literaturi ima i opravdanja i prostora za oba pristupa retorici i besedništvu. Ova knjiga je zamišljena kao vodič za sve one koji žele da usavrše svoj govor. Ona čitaoce upoznaje sa principima, zahtevima, tajnama i trikovima koji će im pomoći prilikom suočavanja sa bilo kakavim javnim nastupom - na poslovnom sastanku ili stručnom predavanju, u sudu ili na političkoj sceni, pred kamernim ili masovnim auditorijumom, u pisanim ili elektronskim medijima, kada je potrebno izgovoriti zdravicu ili posmrtni govor, održati prezentaciju ili obaviti intervju za dobijanje posla. A to su životne situacije u kojima se može naći svako, voljno ili nevoljno, očekivano ili neočekivano. Jedan američki znalac veštine javnog izražavanja je imao običaj da kaže: „Ljudski mozak je neobična stvar. On funkcioniše od momenta kad ste rođeni, pa sve do trenutka kad treba da održite govor pred publikom“. Veliki broj ljudi nesviklih da javno govore, osećaju neprijatnost već pri pomisli na pojavljivanje pred slušaocima, pa po pravilu izbegavaju takve izazove. Ukoliko ih se baš moraju prihvatiti, često su paralisani tremom ili održe govor koji bi bilo bolje da uopšte nisu održali. Zbog toga je veoma korisno da se ponešto nauči o besedništvu i javnom govornom nastupu. Iz tih razloga su se od antičke Grčke, preko Rima i srednjeg veka, sve do savremenog doba, sastavljali raznovrsni udžbenici retorike, čija je svrha bila da pomognu govornicima. Najpre ih je stvorila grčka tradicija pod nazivom rhetorike techne, dok se kod Rimljana, zahvaljujući Kvintilijanu, odomaćio termin institutio oratoria. Početak XX veka doneo je brojne knjige koje su u svom naslovu sadržavale magičnu reč - public speaking. Da li se danas treba više osloniti na antičku retoričku tradiciju ili na savremeni public speaking i pravila o javnom nastupu? Pristup u ovoj knjizi, koja ne slučajno nosi ime Rhetorike techne, prema starogrčkom nazivu za udžbenike besedništva, pored uputstava nasleđenih iz antike, sledi i sopstveno iskustvo koje je autor godinama sticao u radu sa studentima i drugim polaznicima seminara, kurseva i treninga. Ono kazuje da se najbolji rezultati postižu ukoliko se ne zapostave važna saznanja i vrednosti koje nam je ostavila u nasleđe klasična retorika, nego se kombinuju sa savetima koje pruža public speaking, prilagođen impulsima savremenog čoveka. Javni nastup danas iziskuje korigovanje jednog broja antičkih postulata, s obzirom na zahteve vremena (nestrpljenje slušalaca, veći značaj vizuelnih elemenata, opšti senzibilitet auditorijuma i niz drugih elemenata). Otud se ovde blaga prevaga daje modernom pristupu. Na takvo opredeljenje ukazuje drugi deo naslova ove knjige – javni nastup. Podučavanje javnom nastupu i relativno kratki kursevi za public speaking su počeli da se ubrzano razvijaju početkom XX veka. Dok se u antici retorika izučavala godinama, kao deo celovitog sistema obrazovanja (najpre kod sofista, a potom u srednjem veku kao sastavni deo tzv. septem artem liberales, oslanjajući se na teorijske osnove), dotle je public speaking od početka bio vrlo pragmatično orijentisan. U prilično kratkom vremenu (od nekoliko dana do nekoliko nedelja), kroz niz praktičnih uputstava, slušaoci su se pripremali za efikasan i uspešan javni nastup, tako da njihov govor ostavi povoljan utisak na slušaoce i da se njime postignu željeni efekti (poslovni, politički, pravni, lični). U skladu sa tim i ova knjiga prvenstveno ima cilj da, u ograničenom vremenu kojim savremeni čovek danas raspolaže, omogući svakom čitaocu da lakše sastavi govor kad se nađe u situaciji da mora govoriti, da se uspešnije izbori sa tremom, da nastupa što uverljivije, da koristi moderna saznanja i tehnička pomagala koje će njegov govor učiniti efektnijim. Ovo delo bi trebalo da posluži kao literatura kojoj će se čitalac vraćati s vremena na vreme, u trajnoj želji da razvija besedničke sposobnosti, ali i kao pribežište u trenutku kada konkretni povod nekog natera da mora da održi govor. Podsećanje na najvažnije osobine govornika, način na koji se analizira auditorijum, a naročito na pravila za pripremanje govora, u kombinaciji sa pogledom na neke od beseda na kraju ove knjige, sigurno će doprineti većoj sigurnosti i boljem javnom nastupu našeg čitaoca. Zbog toga je ona namenjena ne samo studentima retorike, nego i pravnicima praktičarima - advokatima, sudijama, tužiocima, okrenuta je političarima i onima koji to žele da postanu, ljudima iz biznisa - od top menadžera do svih onih koji u okviru svog posla imaju obavezu da predstavljaju ili zastupaju firmu u kojoj rade, profesorima i nastavnicima koji su svesni u kolikoj meri je u njihovoj profesiji potrebno da se dobro govori, upućena je bankarima, novinarima, diplomatama, lekarima, svim drugim studentima, čiji uspeh na ispitu često zavisi od načina na koji izlože svoje znanje. Knjiga je namenjena svima koji osećaju potrebu da uverljivije saopštavaju svoje ideje u komunikaciji sa pretpostavljenima ili sa potencijalnim kupcima, na seminarima i prezentacijama, na svadbama, slavama ili sahranama, u okviru svoje porodice ili kada nešto treba reći novinarima. Rečju, namenjena je svima koji žele da se atraktivno i adekvatno izražavaju. Jer, rečitost je «slikarstvo misli», «mač i štit», «obdarenost duha da nas pretvara u gospodare srca i misli drugih ljudi». To je sposobnost koja se ne nasleđuje, nego se stvara. Rimljani su s pravom govorili: Poeta nascitur, orator fit – pesnik se rađa, govornik nastaje. Nema loših govornika, postoje samo oni koji nisu radili na sebi. Iz generacije u generaciju, na stotinama primera smo se uverili da je razvijanje govorničkog talenta na dohvat ruke svakome i nikada ne predstavlja nemoguću misiju. Govornička sposobnost nije rezervisana samo za posebno obdarene pojedince. Jedino je pitanje da li će se neko ohrabriti za taj poduhvat i prepoznati njegovu neophodnost, koja je u današnje vreme svakim danom sve veća. Naročitu zahvalnost dugujem recenzentu prof. dr Ljiljani Mrkić-Popović i kolegi prof. dr Obradu Stanojeviću, za mnoge zajedničke poduhvate, saznanja, ideje i iskustva koja su nastajala tokom naše višegodišnje saradnje i koja su, dobrim delom, sadržana i u ovoj knjizi. Veoma me raduje što se prof. dr Miodrag Jovanović saglasio da se u ovom izdanju knjige nađe deo o debati, koji je on napisao. Nastanku knjige su, kritičkim čitanjem pojedinih delova rukopisa i na razne druge načine, u mnogome doprineli i drugi moji prijatelji, od kojih bar neke osećam potrebu da pomenem imenom: prof dr Ksenija Maricki-Gađanski, prof. dr Dejan Popović, prof. dr Alan Votson sa Univerziteta u Džordžiji (koji me je neumorno snabdevao najnovijom svetskom literaturom), Ivan Bekjarev, Ratomir – Rale Damjanović, advokati Veljko Guberina i Nenad Dželebdžić, prof. dr Živan Lazović, Dejan Milić, Zorica Miščević (čiji entuzijazam daje snagu besedničkom festivalu Lux verbi u Sremskoj Mitrovici), aistenti Marija Karanikić (Pravni fakultet) i Dragana Dimitrijević (Filozofski fakultet, Odeljenje za klasične nauke), agencija Bovan Communication i koleginica Maja Barać, direktor gimnazije u Požarevcu i Jovanka Atanacković, koji neumorno šire virus besedništva među mladima tog grada. Zahvalnost dugujem i mnogim drugim koji su bili uz mene, a koji se neće osetiti povređenim što nisu poimence pomenuti, s obzirom da su pravi prijatelji. Dragocenu ulogu pri nastajanju ove knjige su imali moji studenti, koji su mi svojim entuzijazmom, komentarima, idejama, interakcijom, uspesima i propustima tokom vežbanja, učešćem na takmičenjima u besedništvu, čak i lektorskim ispravkama, iznova davali energiju i dokazivali smisao postojanja jedne ovakve knjige. Najzad, verovatno najvažnije, ove knjige ne bi bilo bez podrške moje supruge, sina, ćerke i unuka, kojima su zarad njenog nastanka uskraćeni mnogi dragoceni trenuci pažnje. Na svima njima, a pre svega na čitaocima, je da procene da li je sve to vredelo. Predajemo ovu knjigu u ruke čitaocima najrazličitijeg soja, u veri da će ona preobratiti one koji misle da nikada ne mogu postati uspešni govornici, razbuditi znatiželju onih koji su svesni svojih kvaliteta, ali nemaju dovoljno kuraži da progovore pred drugima, da će biti korisna i onima koji sebe već smatraju dobrim besednikom. Onima koji nemaju dovoljno samopouzdanja posvećujemo poruku mudrih Latina: Fit fabricando faber – kovanjem se postaje kovač, a onima koji smatraju da imaju dovoljno besedničkog talenta, kinesku izreku da je i dragom kamenu potrebna ruka veštog majstora. Beograd, mart 2008. godine Autor
Sva prava zadržana, Sima Avramović, 2021