prof. dr. Sima Avramović

Glavna       |       Bibliografija       |       Studentski kutak       |       Rhetorike techne       |       Foto galerija       |       ENGLISH

Rhetorike techne – glavna stranica       |       Sadržaj (pdf)       |       Reč unapred

Retorika, besedništvo i javni nastup       |       Pouke iz istorije retorike i besedništva       |       Beseda, besednik i slušaoci

Političko besedništvo       |       Sudsko besedništvo       |       Govor za medije

Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup

Govor za medije

               Govor za masovne medije (mass media) predstavlja naročito iskušenje, koje zahteva sasvim specifičnu vrstu besedničkog obraćanja. Ono u osnovi predstavlja obraćanje masovnom auditorijumu, ali je on drugačiji od Le Bonove mase, jer su primaoci poruka fizički razdvojeni. Ipak, mnoga pravila retorike padaju pred uzbuđenjem i izazovom uključenog novinarskog diktafona, mikrofona ili kamere. Svest da je auditorijum kome se besednik u tom slučaju obraća disperzivan - difuzan, potpuno raznorodan i veoma brojan, povećava zahteve kako u pogledu sadržine, tako i u pogledu forme govora. Istovremeno, naročito kod manje iskusnih govornika, taj oblik komunikacije povećava tremu zbog toga što će mu se „ceo svet smejati“ ukoliko nešto krene kako ne treba, kao i zbog česte agresivnosti novinara, nedostatka raspoloživog vremena, žurbe i panike, niza tehničkih prohteva i brojnih drugih pritiskajućih okolnosti koje se u redovnim govornim situacijama ne pojavljuju. Istovremeno, svesno ili podsvesno, govornik ima u vidu kolika je danas moć medija i u kojoj meri se povećava odgovornost za izgovorenu reč ukoliko se saopšti preko njih. Jer, medijska slika stvarnosti često je važnija od same stvarnosti.

               Dodatni problem kod ove vrste govora je u tome što su zahtevi u mnogome različiti kod pojedinih vrsta masovnih medija. Govor za pisane medije (intervju) bitno je drugačiji od govora za elektronske (a pri tom su razlike takođe veoma velike između govora za radio i onoga na televiziji). Uz to, nekada se oni kombinuju (konferencija za štampu). Dakle, pored toga što u govoru za medije mnogi od opštih besedničkih saveta ne važe u potpunosti, nije moguće davati ni univerzalne savete za medijski nastup, jer saveti zavise od njegove vrste. Zbog toga ovde izdvajamo tri najtipičnije situacije: govor za novine, govor za radio i govor na televiziji. Oni koji se često moraju obraćati medijima, poput portparola i menadžera za odnose sa javnošću, prolaze kroz posebne pripreme, postoje brojne publikacije i brojni kursevi koji ih tome podučavaju i treniraju. Ovde zato nudimo osnovne orijentire, koji mogu poslužiti prvenstveno onima koji će se samo povremeno suočavati sa ovim novim, specifičnim besedničkim izazovom.

 

Sva prava zadržana, Sima Avramović, 2013.                                Uređuje: Viktor Milosavljević (alan.watson@ius.bg.ac.rs)