prof. dr. Sima Avramović

Glavna       |       Bibliografija       |       Studentski kutak       |       Rhetorike techne       |       Foto galerija       |       ENGLISH

Rhetorike techne – glavna stranica       |       Sadržaj (pdf)       |       Reč unapred

Retorika, besedništvo i javni nastup       |       Pouke iz istorije retorike i besedništva       |       Beseda, besednik i slušaoci

Političko besedništvo       |       Sudsko besedništvo       |       Govor za medije

Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup

Političko besedništvo

               Politika je unosan, ali i rizičan zanat. Ona omogućava relativno brzo sticanje društvenog ugleda, prestiža, poželjnosti, popularnosti, pa i materijalnih privilegija. Zbog toga nije malo onih koji, čak i kada imaju drugu profesiju, odlučuju da svoju egzistenciju vežu za politiku i, ponekad, ceo život ostaju bez ikakvog drugog radnog iskustva. „Neko živi od srpa, neko od čekića, a mnogi od mikrofona“, davno je zapisao naš aforističar Filip Mladenović. I tako je svugde, ne samo kod nas. Ipak, sve ima svoju cenu. S obzirom da politika najčešće podrazumeva da političke protivnike treba neutralisati i eliminisati (ili ih makar «klepiti po ušima», kako je imao običaj da kaže Josip Broz Tito), mnogo je onih koji su bavljenje politikom platili glavom. Pomenimo samo Cezara, Kenedija, Đinđića. Nekad su u smrt političari povlačili za sobom i članove svoje porodice (setimo se, opet samo primera radi, Luja XVI, Romanovih, Čaušeskua). Manji deo srpskih vladara je umro prirodnom smrću. Uzmimo za primer samo one iz novije istorije: Karađorđe je ubijen 1817, knez Mihajlo 1867, kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga 1903, kralj Aleksandar Karađorđević 1934. godine, a atentatu je jedva umakao i kralj Milan u dva navrata (ne računajući poznati «pokušaj» sa klozetskim daskama u okolini Smedereva). Na kraju krajeva, i Milošević je glavom platio svoje angažovanje u politici. U boljem slučaju cena bavljenja politikom može biti gubitak slobode, tako da je nekad moćni političar neretko završavao u zatvoru ili se – navedimo samo jedan nedavni primer - poput bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka, nalazio na udaru neprijatnih istraga, optužbi ili sudskih procesa. Manje vidljiva cena boravka u politici je stres, trošenje fizičkog i psihičkog zdravlja, iscrpljivanje sebe samog, često i najbližeg okruženja. Koliko je javni govor u politici rizičan i stresan, lepo ilustruje slučaj  nekadašnje britanske premijerke, umirovljene «čelične ledi» Margarete Tačer: njoj su lekari zabranili da javno nastupa zbog mogućnosti nastupanja moždanog udara. Uostalom, zabeleženo je mnogo slučajeva kada su političari umirali za govornicom.

               Ali, rizik koji donosi ta profesija često se isplati. Pored privilegija, popularnosti i moći koju nosi vlast, čak i kada bi sa nje otišli, političari mogu lagodno da žive ostatak života, tako što će pisati visokotiražne memoare, držati dobro plaćena predavanja, postati plaćeni članovi mnogih tela, odbora, foruma, savetnici, eksperti, predstavnici međunarodne zajednice, pojedinih firmi i banaka, pa i tako što će komercijalizovati svoje ime, reklamirajući, na primer, čak i lanac brze hrane (Pizza Hut) ili modnu kuću (Louis Vuitton), kao bivši ruski predsednik Mihail Gorbačov.

               Pošto u kockarnici zvanoj politika ulog i dobitak mogu biti izuzetno veliki, razumljivo je što se političari trude da iskoriste sva moguća sredstva kako bi uspeli u svojim stremljenjima. To, po pravilu (sa retkim izuzecima) znači: kako bi došli na vlast, kako bi se na njoj održali, ili bar u njoj delimično participirali, pa čak i makar samo bili ili ostali blizu nje. U takvim nastojanjima besednička veština je jedno od nezaobilaznih sredstava. Naravno, osvajanje vlasti i opstanak na njoj zavisi od brojnih faktora i sposobnosti, ali mnogi smatraju da je govor jedan od veoma važnih, ako ne i jedan od najvažnijijih instumenata bavljenja politikom. U politici nema mikroskopa ni skalpera, nema apotekarske vage, keramičkog točka ni slikarske kičice - najubojitije oruđe i oružje je izgovorena reč. Od svega političaru na kraju obično preostaje samo glas, eventualno potpomognut mikrofonom. Govor je modus operandi politike. Govor javni ili tajni, slatkorečiv ili surov, iskren ili pretvoran, pomiriteljski ili huškački, govor prijateljstva ili govor mržnje.

 

Sva prava zadržana, Sima Avramović, 2013.                                Uređuje: Viktor Milosavljević (alan.watson@ius.bg.ac.rs)